Četvrtak, Septembar 15, 2011
Stolećna biblioteka chp04
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4
Put
Krenuvši napokon, izlazeći iz svoje sigurne ali usamnjene zone. Ispred mene su se nalazile iscrtane putanje i raskrsnice. Bezbroj razgranatih puteva, bezbroj načina da se dođe do cilja. Svaki kamen i svaka prepreka je jasno vidljiva, obasjana sjajnim staklenim mesecom u tamno tamno plavoj noći. Prizor kao da je iz neke pozorištne predstave, predstava u kojoj sam ja glavna uloga, predstava tragedije i komedije.
Kao dvorska luda koja pokušava da bude najuspešnija u kraljevstvu na dvorovima.
Biti najbolji u nečemu nije uopšte lako, hvala bogu to nije moj san.
Međutim ovaj put se odužio, mora da je to zbog silnog razmišljanja.
Nikad nisam bio dobar u tome, uvek zalutam preduboko u detalje, jednostavno se izgubim u sopstvenom procesu misli. Zasto li ima ovoliko da se pešaći? Imam utisak kao da je biblioteka na drugom kraju sveta, preko sedam brda i sedam mora.... I ako sam tu u blizini, izgleda kao da je kilometrima daleko. Hodajući dubokim noćnim plavetnilom ispod staklene mesećine. Malo po malo, polako, nogu pred nogu, milimetar po milimetar, sve sam bliže svom cilju. Putevi i raskršća razgranata, polako se stapaju u jedno. U sigurnost jaku, da na pravom sam putu, da ovuda trebam ići. Put koji izgleda strašno temeljno i sigurno, uliva samopouzdanje i volju da idem dalje. Stekao sam utisak kao da je živ, kao da me sam vodi do nekog svetilišta i mog cilja. Lutajući tako, polako, gledajući u daljinu, ne primetivši ništa oko sebe, zarobljen u svojim mislima. Odlutao sam daleko u ne poznatom pravcu, osvrtajući se okolo, praznina, nigde ništa, samo povetarac i tiha noć. Ali moj put vodi jos malo dalje...
